NATO se nije oglašavao, ali je do sada nekoliko puta odbio da to učini.
Šta je zona zabrane letova i zašto NATO odbija da je uvede u Ukrajini?
U dramatičnom obraćanju, Zelenski je rekao da ukoliko to ne uradi Alijansa rizikuje da „ruske rakete padaju na njene države članice“.
„Ako ne zatvorite naše nebo, samo je pitanje vremena kada će ruske rakete doletjeti na vašu teritoriju, na teritoriju NATO-a“, rekao je Zelenski u video obraćanju.
Zelenski je ove riječi izgovorio samo dan nakon najbližeg ruskog napada NATO teritoriji. U nedjelju je granatirana vojna baza Javoriv, pri čemu je 35 ljudi ubijeno, a oko 134 ranjeno. Raketirana vojna baza nalazi se na samo 22 kilometara od granice sa Poljskom – zemljom članicom NATO-a.
Kako joj ime kaže, ova zona podrazumijeva sprečavanje ulaska aviona u određeni vazdušni prostor, obično da bi se zaustavili napadi ili izviđanja. Sprovođenje te zabrane podrazumijeva, između ostalog, obaranje aviona koji lete u zoni u kojoj zabrana važi.
U praksi, to bi značilo direktan okršaj Rusije i NATO-a, čiji bi avioni trebalo da obaraju ruske avione iznad Ukrajine ukoliko Alijansa prihvati da bude garant sprovođenja zone zabrane letova.
Iz NATO-a su više puta do sada naglašavali da oni nisu učesnici u sukobu, kao i da je njihova obaveza da obezbjede da se rat ne širi dalje od teritorije Ukrajine. NATO nema obavezu da se uključi u sukob, jer prema klauzuli o kolektivnoj odbrani, savez interveniše samo kada je neka od zemalja članica napadnuta. To trenutno nije slučaj, obzirom da Ukrajina nije članica NATO-a.
U slučaju da ipak prihvati zahtjev Zelenskog, NATO bi se direktno uključio u rat van granica svojih članica. To bi moglo da dovede do toga da sukob eskalira na međunarodnom nivou, jer bi još 30 zemalja koje su dio saveza bile bi uvučene u rat.
„NATO ne želi rat sa Rusijom“
Sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da uvođenje zone zabrane letenja iznad Ukrajine nije opcija koju ta Alijansa razmatra.
„Složili smo se da ne treba da imamo nikakve planove kao organizacija u vezi sa ukrajinskim vazdušnim prostorom ili NATO trupama na ukrajinskoj teritoriji“, naveo je Stoltenberg.
Dodao je i da NATO ne želi rat sa Rusijom.
“Ministri su se složili da se odnos NATO sa Rusijom fundamentalno dugoročno promijenio. Ali, ostali smo posvećeni da održavamo kanale za diplomatiju i nekonfliktnost otvorenim, kako bi izbjegli bilo kakvu eskalaciju, nerazumijevanje i pogrešne procijene”, rekao je Stoltenberg.
Protiv uvođenja ovako radikalne mere je i portparol američkog State Departmenta Ned Price, koji je naveo da će Sjedinjene Države i njihovi saveznici Ukrajini nastaviti da pomaže povećavanjem sankcija Moskvi zbog njenih agresivnih akcija.
Dodao je da Zapad mora da zadrži diplomatski put “otvorenim i živim”, iako je malo vjerovatno da će se diplomatijom išta postići ako se u obzir uzmu pritisci koje pravi Rusija, time što ne namjerava da zaustavi napade na ukrajinsku teritoriju.
“Ono što treba da vidimo je deeskalacija koja predstavlja prekid ovih neprijateljstava i povlačenje ruskih snaga”, rekao je Price.
Inače, zona zabrane letova od NATO-a prvi put je uspostavljena 1993. godine tokom rata u Bosni i Hercegovini. Ovaj koncept korišten je i 2011. tokom građanskog rata u Libiji, što je zapravo otvorilo put pobunjeničkim snagama da zbace vladu Muamera Gadafija. prneosi “N1“.
(Haber.ba)
