Kratkovidost je jedno od učestalih oboljenja oka koje se može javiti kod oba pola i u raznim životnim dobima. Stručno se naziva još i miopija i podrazumeva stanje u kojem pacijent dobro vidi na blizinu dok su mu objekti u daljini zamućeni ili ih uopšte ne vidi.
Današnji napredak medicine u kombinaciji sa savremenom tehnologijom omogućio je brzu dijagnostiku i lečenje ovog problema koji je sve zastupljeniji u ljudskoj populaciji.
Razlozi za to mogu biti brojni, a samo kao jedan izdvaja se sve veći deo svakodnevnog vremena koje ljudi provode u gledanju pametnih uređaja (mobilnih telefona, laptopova, računara, televizora, tableta…).
Kada se javlja?
Iako se kratkovidost može javiti kod bilo koga, dostupni podaci govore o tome da se ona najčešće javlja u dečijem dobu, a da onda stanje tokom godina i odrastanja može da se pogorša ako se ne kontroliše ili koriguje naočarima.
Uzroci pojave miopije mogu biti različiti, a među najrasprostranjenijim su nasledni faktori, te usled obolevanja od dijabetesa, urođenih zdravstvenih problema, nepovoljne radne ili životne okoline i još nekih drugih bolesti.
Ukoliko imate bilo kakvu sumnju na kratkovidost kod vas ili vama bliske osobe treba da znate da se ona vrlo lako otkriva na rutinskom oftalmološkom pregledu koji traje kratko i bezbolan je.
Kratkovidost kod dece
Uočavanje problema kod male djece sa vidom može predstavljati pravi izazov za roditelje i ni malo lak zadatak za njih. Oni se često pitaju kako da blagovremeno to uvide i kada je potrebno odvesti dete na oftalmološki pregled.
S obzirom na učestalost sistematskih pregleda kod dece, promene u vidu mogu se uočiti i rutinskim pregledima. Ali prvi alarm da kod dece može postojati kratkovidost jeste nemogućnost da nešto pročitaju na većoj udaljenosti (najčešća tabla u školi) i da ne mogu da prepoznaju lice koje im ide u susret na nekoj optimalnoj udaljenosti.
Kod dece kratkovidost se obično javlja između pete i petnaeste godine života i lako se može korigovati nošenjem naočara za vid. Ali o tome odlučuje lekar, zato je potrebno da odevedete dete kod lekara već kod postojanja sumnje na oslabljen vid.
Simptomi
Samo neki od simptoma koji ne moraju nužno ukazivati na miopiju su: zamućenost vida na daljinu; zamaranje oka tokom noćne vožnje, gledanje u televizor ili računar na poslu; može se javiti bol u okoloočnom predelu, glavobolje i opšti osečaj iscrpljenosti.
Jedan od stimptoma može biti i razrokost.
Neke druge bolesti i oboljenja mogu da dovedu u rizik osobu od razvoja ove bolesti oka i zato lekari o tome treba da informišu svoje pacijente.
Pacijentima kojima se utvrdi postojanje miopije određuje se dioptrija na daljinu.
Kako se leči?
Poznato je da osobe koje imaju problem sa kratkovidošću ili dalekovidošću svoj vid koriguju nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva. Određivanje dioptrije je preduslov za izradu naočara ili sočiva pomoću kojih se osobi omogućava ,,noramalan“ vid.
Ali treba znati da će lekari kod određenih stanja, preporučiti korigobanje vida samo pomoću kapi koje su za to namenjene.
Osim toga danas je dostupna i mogućnost laserske hirurgije za uklanjanje mioptije koje je sve češće tražena intervencija i nju mogu uraditi sve osobe koje su punoletne. I tu postoje dve vrste operacija – na prednje i zadnjem delu oka.
