Grad se dva puta zatresao prvi put kad je jačina zemljotresa bila 7,8 i drugi koji je bio magnitude 7,5 po Rihteru. To je bilo dovoljno da se veliki broj višespratnica bukvalno sruši kao kula od karata povlačeći sa sobom u smrt na hiljade ljudi.
Par dana posle zemljotresa, osvanula je i slika na Tviteru, a onda se pojavila i na Reditu, a na njoj se vidi jedna građevina, koja je bukvalno nedirnuta, nije čak ni popucala niti oštećena dok je oko nje razaranje. Scena je nadrealna kao da je u pitanju apokalipsa.
To je bilo dovoljno da privuče pažnju Mhiru Uktrašu koji je podelio dve slike građevine koja stoji čvrsto, kojoj čak ni dva jaka zemljotresa nisu mogla ništa, ali je zato sve oko nje srušeno i pretvoreno u gomilu šuta i betona.
Nametnulo se pitanje, pa kome pripada ova zgrada?! Ubrzo je sledio i odgovor:
Görseldeki bina İnşaat Mühendisleri Odası’nın Kahramanmaraş İl Temsilciliği Binası.
Fazla söze gerek yok. Bilim ve mühendislik böyle büyük bir depremde dahi ayakta kalacak yapılar inşa etmeye yeter.
Yeter ki bilim ve teknik halk yararına uygulansın! pic.twitter.com/IHUAwuYCOc
— Mahir Ulutaş (@Mahir_Ulutas) February 10, 2023
“Zgrada na slici je Zgrada pokrajinskog predstavnika Komore građevinskih inženjera Kahramanmaraš. Nisu potrebne više reči. Nauka i inženjering su dovoljni da se izgrade strukture koje će preživeti tako veliki zemljotres. Sve dok se nauka i tehnologija primenjuju u korist naroda!”, napisao je Ultaš na Tviteru.
Inače ta slika bila je i povod da se povede polemika o tome kako su se i zbog čega srušile zgrade, a ova ostala čitava.
Jedan od tviteraša replicirao je Ultašu sa komentarom:
“Naravno da je čvrsta, ali najveći razlog zašto se nije srušila je ta što ima 2 sprata, dobro poznajem Maraš, pola grada je bila njiva na mekoj zemlji, uvek su gradili zgrade od 9- 10 spratova, ali zapadna strana grada ima tvrđe tlo, pa su razaranja bila manja”.
On je takođe dodao da se nada da će se u budućnosti graditi zgrade na odgovarajućem zemljištu i da će zoniranje koje gradske vlasti daju za gradnju ubuduće izbegavati parcelisanje mekog zemljišta i pretvaranje u građevinske zone koje su po 9-10 puta jeftinije.
Ultaš mu je odogovorio da je u pravu i dodao:
“S druge strane, koliko će se spratova graditi na kom terenu, gde će se graditi, kako će se planirati gradovi su oblasti nauke i urbanizma/inženjeringa”, napisao je on.
(Haber.ba)
