Još dva meča stoje Špancu na putu ka 22. Grand Slemn tituli, koja bi njegov GOAT argument učinila znatno jačim.
Nejasno je malo sve što okružuje Nadala ovog proljeća. S jedne strane, odavno poznati problem sa stopalom pod većim je rizikom da eskalira. S druge, Nadal je proveo osam i po sati na terenu u mečevima u kojima je pobedio Auger-Aliassimea i Đokovića, pri tom djelujući fizički savršeno. Zapravo, u finišu oba meča djelovao je i najbolje.
Sada je imao i dva dana pauze i trenirao je u jakom intenzitetu, u svom stilu. Naspram njega, u petak od 14:45 na stadionu Phillipe Chatrier, naći će se Alexander Zverev. Nijemac je mrljavio u prvoj fazi turnira, muka je bila gledati ga u četvrtom kolu sa Zapatom Mirallasom, ali je onda u četvrtfinalu pobijedio Carlosa Alcaraza za svoju prvu top 10 pobjedu na slemovima, i to iz 12 pokušaja.
„Us..o sam se u gaće“, slikovito je opisao svoje mentalno stanje Zverev u taj brejku četvrtog seta, nakon što je prethodno vodio sa 2-0 i zatim servirao za pobjedu u četvrtom setu.
Iskoristio je Zverev činjenicu da su svi očekivali pobedu Alcaraza i da nije igrao sa uobičajenim teretom. Bar ne dok nije namirisao pobjedu. Problem je taj što će protiv Nadala takvi padovi biti kobni.
Na papiru, Zverev bi mogao da ima igru za Nadala. Bekhend mu je najjače oružje i mogao bi da se nosi s Rafinim spinovima, a visok procenat prvog servisa je nužnost kako bi imao šanse za pobjedu. Ono po čemu se Zverev u duelu s Alcarazom razlikovao od Zvereva u prethodnom dijelu turnira, naročito u prva dva seta, jeste spremnost da se uđe u teren i da se napadne, naročito prva lopta poslije servisa.
Međusobni skor je 6-3 za Nadala, a Zverev je jednom slavio i na šljaci, doduše u Madridu. Nijemac ne smije da se preda svojoj staroj navici da se povuče iza linije i da samo prebacuje. Iako već ima mnogo dokaza da je bolji teniser kada priđe liniji, on jednostavno nije u stanju to u kontinuitetu da radi. Barem ne zasad.
Igraće se po danu, ali neće biti sunčano, što bi teoretski moglo da ide na ruku Zverevu – relativno brzi uslovi, ali sunce neće Nadalove spinove terati da odskaču još više.
Sve je to lijepo na papiru, ali na terenu – Nadal je zvijer koja ovakve prilike rijetko propušta. Ako i za Federera i za Đokovića njihovi navijači mogu da nađu barem dva-tri slema za koja mogu da kažu „e, ovaj je morao da uzme“, to sa Rafom nije slučaj. Federer je u karijeri igrao 46 Grand Slam polufinala, Đoković 42, a Nadalu je ovo 36.
Pogotovo je surov na Roland Garrosu, tako da očekujem da počne meč isitim intenzitetom kao protiv
Đokovića. Samo čudo može da spriječi Španca da u nedjelju 14. put podigne Trofej Musketara.
Senzacionalni finalista iz donje polovine, ali koji?
Na drugoj strani žrijeba, favorit za finale bio je Stefanos Tsitsipas. Grk nije igrao toliko dobro tokom sezone na šljaci, ali je uspijevao da dolazi do pobjeda i da ima odlične rezultate. Veliki igrači obično tako nešto iskoriste kao dodatni vjetar u jedrima i podignu nivo igre. Tsitsipas očito još ne spada u tu kategoriju, pošto se od početka turnira mučio – jedva sa Mussetijem i Kolarom, a zatim i eliminacija u četvrtom kolu od Holgera Runea.
Taman su ljudi počeli da daju šanse Daniilu Medvedevu da dođe do završnice turnira, a onda ga je Marin Čilić pomeo s terena. Nasmijejan i rasterećen, Čilić jezdi kroz žrijeb sipajući vinere i igrajući sa verom u sebe kakva nije bila karakteristična tokom karijere, barem ne u tako produženim periodima, jer padovi tokom mečeva nisu ogromni.
Rubleva je u prošlom kolu dobio u pet setova, a taj brejk petog seta bio je pjesma. Nije Rus ništa pogrešno uradio, a izgubio ga je sa 10-2. Fantastični riterni, momentalni i uspješni napadi – Čilić je odigrao kao u transu i postao jedini aktivni igrač, uz Veliku četvorku, koji je igrao makar polufinale na sva četiri Slema.
Hoće li otići i korak dalje? Nije bez šansi, uprkos tome što je izgubio oba prethodna okršaja od Caspera Ruuda – 2020. godine u Rimu i prošle godine na Rodgers kupu.
Čilić je za Ruuda rekao da ima „nadalovski stil igre“, samo desnom rukom. Norvežanina su prvo osporavali da umije da igra samo na šljaci, pa je proigrao na betonu, da bi na ATP finalu u Torinu došao do polufinala. Onda je primjedba bila ta da ga nema na Slemovima, pa je sada dogurao do polufinala.
Bekhend je i dalje slaba Ruudova tačka, ali servis je dosta popravio, što mu omogućuje da još češće igra forhend, koji mu je naročito na šljaci ubitačan. Casper je u četvrtfinalu, prema sopstvenom priznanju, bio pod pritiskom protiv Runea, ali uspio je da položi taj test, prenosi N1.
(Haber.ba)
