Gdje je Bosna i Hercegovina na putu ka Evropskoj uniji? Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je svoju turneju zemljama Zapadnog Balkana završila posjetom glavnu gradu Bosne i Hercegovine. Susreti s najvišim državnim zvaničnicima i razgovori o postignutom napretku. Pred nama već odavno stoji 14 prioriteta.
Jedna od naših obaveza je i usklađivanje vizne politike s Evropskom unijom, što znači uvođenje viza za treće zemlje. U Bosni i Hercegovini i ovo pitanje političko, što otežava jedinstven stav naše zemlje. Zašto će i ovo, naizgled tehničko rješenje, biti poligon za raspravu i potencijalnu novu kočnicu na EU putu?
Reforme, uslovi i prioriteti. Između Evropske unije i Bosne i Hercegovine duga je, ali i jasna lista obaveza, kao i uloge. Evropska unija zadatke postavlja, Bosna i Hercegovina izvršava, bez izuzetka. Barem bi tako trebalo biti. U praksi, procesi usporeni i teški. Uglavnom u zaostatku. Na redu je vizni režim. Odstupa od evropskog. A usklađivanje s njim podrazumijeva uvođenje vize za državljane trećih zemalja. One iz grupe rizičnih. Među njima, Turska, Rusija i Kina.
„Imamo ta komplikovanija politička pitanja za koja, sigurno, u ovom trenutku nemamo saglasnost. Dakle, Rusija, Turska prije svih, Kina kao jedna velika sila i još neke zemlje su predmet nekih političkih razlika i nisam baš optimističan da ćemo u tom dijelu moći potpuno uskladiti“, ističe Elmedin Konaković, ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine (NiP).
„Neke stvari u Bosni i Hercegovini iz razloga specifične ustavne strukture ne mogu proći i predmet su dodatnog političkog usaglašavanja. Vjerujem da ćemo izvršiti viznu harmonizaciju po pitanjima zemalja gdje možemo postići saglasnost unutar Bosne i Hercegovine“, tvrdi Nenad Nešić, ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine (DNS).
Poziv Evropske unije na usklađivanje viznog režima ostao je u sjeni podijeljenih stavova. Ovaj put, naklonjenost RS-a Rusiji, a Bosne i Hercegovine Turskoj prati dobra višegodišnja saradnja. Vizni režim kvari sliku prijateljskih odnosa. No, u procesu pridruživanja politika Unije je prioritet i svjesno prihvaćena obaveza još od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Dokument koji ne trpi poteze protivne Evropskoj uniji.
„Naša je obaveza da slijedimo vanjsku politiku i to ne zato što nas neko tjera nego zato što mi to želimo i molimo ih. Mi ih molimo da otvore pregovore, a onda kažemo da imamo problem s nečim što smo se već ranije obavezali, a da nas nije niko natjerao“, navodi Saša Magazinović, predsjednik Kluba SDP-a u Zastupničkom domu Bosne i Hercegovine.
Ipak, kompleksna politička situacija u državi i ekonomska opravdanost bezviznog režima mogle bi biti šansa za Bosnu i Hercegovinu da vize barem privremeno odgodi. Tome se nadaju i bh. zvaničnici. Istovremeno, u procesu usklađivanja, bez obzira na kašnjenje, ne očekuju posljedice.
„Mislim da postoji isto tako prostor za argumentovano pregovaranje s EU o faznom uvođenju toga, posebno zato što sa naše istočne strane imate državu koja u vrlo slaboj mjeri usklađuju viznu politiku sa EU, pa čini se da ne vuče neke pretjerane negativne konsekvence zbog toga“, navodi politički analitičar Adnan Huskić.
„Ne očekuje Evropska unija od nas da skočimo 15 metara u dalj odjednom, nego očekuje male pomake. Mislim da se ti pomaci dešavaju i ne mislim da to može ugroziti bezvizni režim države Bosne i Hercegovine“, zaključuje Konaković.
Očekivanja Evropske unije, čini se, shodna mogućnostima Bosne i Hercegovine. No, unutar države, ponuda i zahtjevi nesrazmjerni jer glasne pozive na otvaranje pregovora i ubrzanje evropskih integracija ne prati realizacija prioriteta. Umjesto odgovora na poziv Evropske unije, ponovo nada u razumijevanje, i po mogućnosti, olakšice do željenog članstva.
Visoko.ba/federalna.ba
(Visoko.co.ba)
