Zaboravljanje nečijeg imena ili gdje ste ostavili ključeve može vam djelovati kao bezazlena ljudska greška, ali takvi propusti u pamćenju vremenom se mogu povećavati. Shodno tome, važno je da konzumirate određene namirnice kako bi se ovaj proces usporio.
S obzirom na to da se mozak tokom života mijenja i raste potrebna mu je određena hrana koja će biti jedan od načina da se podrži taj proces i poboljša memorijska funkcija.
Stručnjaci predlažu hranjive sastojke za bolju funkciju mozga i za pamćenje.
Omega-3 masne kiseline
Omega-3 masne kiseline su oblik polinezasićenih masnoća, dobrih masti koje pomažu u oblikovanju kognitivnih sposobnosti.
Bogate su eikozapentaenoičnom kiselinom (EPA) i dokosaheksaenoičnom kiselinom (DHA) koje podržavaju kognitivnu funkciju, održavaju fluidnost ćelijskih membrana i povećavaju sinaptičku plastičnost.
Tako dovoljan unos DHA ima važnu ulogu u procesu učenja i pamćenja tokom cijelog životnog vijeka.
Starenjem se smanjuje koncentracija esencijalnih masnih kiselina u tkivu. S obzirom na to da brojne studije pokazuju da povećani nivoi DHA u mozgu umanjuju smanjenje kognitivnih sposobnosti povezanih sa starenjem te rizik od Alzheimerove bolesti, može se zaključiti da je optimalni unos omega-3 masnih kiselina neophodan za očuvanje kognitivnih funkcija i sposobnosti pamćenja te da se može odgoditi nastanak neurodegenerativnih bolesti.
Konzumiranje masne ribe poput bakalara, lososa, skuše, sardine i pastrmke omogućit će vam unos proteina i omega-3 masnih kiselina.
Za one koji su na biljnoj ili veganskoj ishrani, stručnjaci preporučuju morske alhe, orahe, bademe, chia sjemenke, sjemenke konoplje i lana.
Polifenoli
Polifenoli su prehrambeni antioksidansi na biljnoj bazi s protuupalnim prednostima, a bobičasto voće ih je prepuno.
Tako se preporučuju borovnice jer su one odlične za zaštitu od hroničnih bolesti i za zdravlje mozga.
Naučna istraživanja pokazuju da zbog specifične biološke aktivnosti štite srce, krvne sudove i imunološki sistem. Razmatraju se i kao molekule s potencijalnim pozitivnim efektom na precenciju hroničnih upalnih bolesti, karcinoma i procesa starenja.
Istraživanje ne medicinskoj školi Harvard koje je trajalo 20 godina, otkrilo je da su odrasli koji su jeli borovnice i jagode imali najsporiju stopu kognitivnog pada.
Američko udruženje za srce objavilo je istraživanje koje je provedeno na više od 93.000 žena između 25 i 42 godine. Tokom 18-godišnjeg praćenja otkrili su da su one koje su jele borovnice i jagode tri puta sedmično imale manje šanse za srčani udar.
Trenutno nema lijeka za Alzheimerovu bolest ili druge oblike demencije, ali umjesto plašenja od neočekivanih ishoda, preuzmite kontrolu tamo gdje možete.
Dodavanje ukusnih i hranjivih namirnica u vašu ishranu, poput borovnica i oraha jedan je od načina za preuzimanje inicijative u vezi sa zdravljem vašeg mozga, piše Mind Body Green.
