U junu inflacija u Federaciji BiH bila je 16,8 odsto, a u Republici Srpskoj 14,3 odsto, dok je u Hrvatskoj iznosila 12,1 odsto, Srbiji 11,9 odsto, a u Crnoj Gori 13,5 odsto, pišu Nezavisne novine.
I u Republici Srpskoj i u Federaciji BiH u odnosu na maj inflacija je viša za 1,1 odsto, odnosno 1,7 odsto.
“Bosna i Hercegovina nije adekvatno odgovorila na ekonomsku situaciju, zapravo ona nema adekvatan odgovor od završetka rata naovamo. Bosni i Hercegovini, mimo svega što politika kaže, neophodna je jedinstvena ekonomska politika i Dejtonski mirovni sporazum nije prepreka tome. Treba nam jedinstvena politika potpuno usaglašena između entiteta, koji su nosioci ekonomske politike u Bosni i Hercegovini”, rekao je Željko Šain, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu.
Stručnjaci naglašavaju da svi problemi koji su van BiH, a dođu u BiH, po pravilu budu dodatno veći nego u zemljama koje imaju jedinstvene ekonomske politike, te je takav slučaj i sa inflacijom.
“Teško je predvidjeti kako će se dalje kretati inflacija, ali ako bih morao da glasam, glasao bih da će rasti, zato što nosioci ekonomske politike, znači entitetske vlade i zakonodavna tijela, nemaju ni unutar svog entiteta usaglašene i djelotvorne mjere”, istakao je Šain.
S obzirom na to da se inflacija ne smiruje ni u evrozoni, može se očekivati da će i u narednim mjesecima predstavljati problem, zbog čega mnoge vlade i reaguju. Francuska je ponovo odlučila da poveća penziju, a i Donji dom francuskog parlamenta odlučio je da privremeno zamrzne povećanje stanarina. Zanimljivo je da je ove mjere Francuska, recimo, donijela na inflaciju koja je u odnosu na BiH “svega” 6,5 odsto. Istovremeno i Evropska centralna banka (ECB) podigla je u četvrtak referentnu kamatnu stopu i najavila još jedno povećanje ove godine, što će sasvim sigurno poskupjeti novac, do kojeg će sve teže biti doći i koji će sasvim sigurno biti skuplji nego što je bio prethodnih godina.
“FED i ECB podgili su referentne kamatne stope. Naravno, može se očekivati i povećanje kamatnih stopa na kredite građanima i privredi u BiH i to će imati negativan uticaj na troškove i zahtjeve stanovništva, ali s druge strane, ako taj rast kamatne stope uspije da suzbije inflaciju, onda i ta povećanja referentnih kamatnih stopa će stvoriti preduslove i stvoriti makroekonomsku stabilnost za budući rast”, rekao je Dragan Gligorić, stručnjak za međunarodnu ekonomiju i trgovinu.
On naglašava da je primarni cilj da se smanji inflacija te da se iz tog razloga smatra da bi odluke FED-a i ECB-a mogle imati pozitivan efekat.
Kada je riječ o inflaciji, iako je u Bosni i Hercegovini ona najviša, u regionu takođe bilježe rekorde, pa je u Hrvatskoj najviša od kada tamošnji Državni zavod za statistiku vodi taj podatak.
(Haber.ba)
