Brak nije nikakva sigurnost. Ni za što. Čovjek koji vas ne voli, koji vas želi varati ili koji vas želi ostaviti, napravit će to usprkos i unatoč svemu. Meni ne treba muž da me upotpuni, da me uzdržava, da mi pravi djecu i da naše zajedničke plaće “lakše” žive u dvoje. Kad imaš sve svoje, onda s ljudima nisi iz potrebe nego iz želje.
S 29 godina često čujem pitanje: “a zašto se nisi još udala? Ja sam u tvojim godinama imala muža, troje djece i…” Pa da vam kažem nešto, onako iskreno, nisam se udala jer mi se ne udaje tek tako. Vrijeme mi je? Kako vi znate kad je to moje vrijeme?
Vi ste se možda udali iz straha da ne ostanete sami, a ja se možda iz istog straha nisam ni udala. Ne želim biti “sama” u braku.
Nikakvi odnosi, veze, brakovi me ne zanimaju kao struktura. Ne ulazim ni u što, ako to nema neki smisao, dublji, veći od sebe samog. Meni ne treba muž da me upotpuni, da me uzdržava, da mi pravi djecu i da naše zajedničke plaće “lakše” žive u dvoje.
Sve to mogu i sama. Moj Tata nije možda poživio dovoljno dugo da ga imam kraj sebe, ali je to bilo dovoljno da me nauči da ne ovisim ni o kome. Zarađuj sama, plaćaj svoje račune, kupi si kada možeš i ne očekuj od drugih. I tako živim.
I sad vi meni kažete da je to apsurdno? A zar ste vi svog sina rodile da bi jednog dana uzdržavao nekoga ili jer ste to željele? Jeste li svoje kćeri rađali da se jednog dana dobro udaju? Nadam se da niste.
