Naučnici su došli do otkrića da je godišnji odmor, bio on ljetni ili zimski, izuzetno dobar za srce i um. Istraživanja provođena tokom godina ukazuju na to da su praznici i odvajanje od stresne dnevne rutine mnogo više od fotografisanja i kupovine suvenira te da oni donose i evidentne koristi za zdravlje.
Posljednje istraživanje je pratilo muškarce u 50-im godinama i to tokom devet godina te je zaključilo da su oni koji su uzimali više godišnjih odmora manje skloni umiranju od kardiovaskularnih uzroka, uključujući srčane udare. Ostale ankete i studije povezivale su odmor s manje depresije, smanjenim stresom i boljim općim blagostanjem.
Dr Anand Rohatgi, kardiolog, kaže da je potrebno više istraživanja o ovoj temi, ali da ova teza ima smisla.
“To su uglavnom opservacijske studije, ali ljudi koji uzimaju manje odmora su obično više pod stresom i imaju više zdravstvenih problema. Ukoliko ne uzmete sebi vremena da se oporavite, nećete se dobro snaći i možda ćete biti skloniji povredama, upalama, ali i ozbiljnim bolestima”, rekao je on.
Jedna od prepreka za donošenje konačnih zaključaka, rekao je on, je poteškoća u razdvajanju pitanja o odmoru od bilo kojeg drugog faktora koji negativno utiče na zdravlje.
“Ljudi koji odluče da odu ili koji su u prilici da imaju više odmora mogu biti drugačiji u zdravstvenom smislu od ljudi koji ne idu. No, to može biti povezano s poslovnim ili finansijskim statusom, a ne samo za sami odmor”, rekao je Rohatgi.
Ipak, kardiolog kaže da savjetuje pacijentima, posebno onima sa srčanim problemima, da smanje stres te da maksimalno iskoriste slobodno vrijeme kao dio te strategije.
“Stres može podići krvni pritisak, može ubrzati puls, može dovesti do aritmije ili pogoršati bilo koje od ovih stanja. Postoje jasne kardiovaskularne implikacije održavanja ravnoteže i smanjenja stresa. Na njima morate raditi na dnevnoj bazi. Morate pravilno koristiti taj odmor”, rekao je Rohatgi.
Takođe, ono čime se profesionalno bavite i kako jedete može napraviti razliku, prenosi Health24.
“Cilj je da pokušate učiniti svoj odmor sličnim vašim normalnim navikama u ishrani. Održavajte redovne obroke u rasponu od četiri do šest sati i obavezno užinajte tako da niste pretjerano gladni u bilo kojem trenutku“, rekla je Andrea D’Ambrosio, nutricionistica.
IZVOR: Ljepotaizdravlje.ba
