U Novom Sadu danas je u prisustvu visokih predstavnika Srbije i Evropske unije otvoren novi železničko-drumski saobraćaj preko Dunava, poslednje obnovljen most srušen tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, javlja Anadolu Agency.
Ovaj most, izgrađen na mestu nekadašnjeg Žeželjevog mosta, nalazi se na trasi međunarodnog železničkog koridora 10 koji povezuje Beograd, Novi Sad i Suboticu, ali i Budimpeštu, a osim železničkog, preko njega će se odvijati kako drumski saobraćaj tako i pešački.
Izgradnja je koštala 54 miliona evra, od čega je EU participirala sa 25 miliona, a ostatak troškova snosila je država Srbija, odnosno Autonomna pokrajina Vojvodina i Grad Novi Sad.
Današnjem događaju prisustvovalo je više hiljada ljudi, predstavnici diplomatskog kora, republički, pokrajinski i gradski funkcioneri, dok su na ceremoniji otvaranja govorili evropski komesar za pregovore o proširenju i susedsku politiku Johanes Han i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Ne mogu da zamislim bolji simbol od mosta da opiše proces evrointegracija. Integracija znači izgradnju mostova između građana, između prošlosti i budućnosti. Ovaj prelepi most povezuje vaš grad na dve obale reke, ali isto tako i vašu zemlju sa susedima sa Evropskom unijom, sa evropskom porodicom“, rekao je evropski komesar Johanes Han.
On je naglasio da je novi Žeželjev most deo puta Srbije ka Evropi.
„On je simbol evropske budućnosti Srbije. Danas stojimo rame uz rame, kao partneri na zajedničkom projektu. Srbija napreduje na putu koji je izabrala, putu ka članstvu u Evropsku uniju uz našu punu podršku. Mi gradimo mostove sa vama, ne samo za vas“, istakao je Han.
Dodao je da će novi most doprineti kvalitetnijem životu građana Novog Sada, saobraćaj će biti brži i lakši, što će istovremeno smanjiti vreme putovanja, kao i zagađenje. A na evropskom planu, most predstavlja ključnu vezu transevropske železničke mreže.
Han je izneo podatak da je Srbija od 2007. godine dobila ukupno 2,2 milijarde evra bespovratne pomoći EU, te da je plan do 2020. godine da ti grantovi porastu na tri milijarde evra, sa ciljem da se poboljša kvalitet života u Srbiji na mnogim poljima, od infrastrukture, preko obrazovanja, zaštite potrošača, poljoprivrede, infrastrukture, zaštite dečjih prava…
U istom periodu evropske institucije dale su Srbiji, kako je rekao, povoljne zajmove u iznosu od 10 milijardi evra.
„Evropska unija je ubedljivo najveći donator Srbije i ja sam veoma ponosan na to. I upravo zato to radimo zato što želimo da nam vi budete bliži i pridružite se našoj porodici naroda što pre“, naglasio je Johanes Han.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o izgradnji novog mosta koji je partnerski finansiran sa EU, citirao je pisca Ivu Andrića „da su mostovi tamo gde se uvek ukrštaju najvažnije ljudske potrebe i da u njima nema ničeg tajnog i zlog“, te da nam ništa danas nije toliko potrebno kao mostovi.
„Onih mostova preko svih naših razlika, a u Srbiji ih je puno, i onih ka našoj budućnosti, ka našim težnjama, ciljevima, ka miru i ka normalnoj i uspešnoj zemlji vrednih i mostovima spojenih ljudi“, naglasio je predsednik Srbije.
Podsećajući se perioda bombardovanja i rušenja mostova i drugih objekata, kao i vrednosti kojima se grade mostovi, istakao je da mu je posebno drago što su u poslu gradnje novog mosta učestvoravli i Novi Sad i Vojvodina i Srbija i Evropska unija koja je izdvojila najviše novca.
On je rekao da je EU puno pomogla kako u obnovi mosta, tako je i značajno pomagala tokom velikih poplava 2014. godine i zahvalio je evropskim zvaničnicima i državama EU na tome ističući značaj investicija i otvaranja novih radnih mesta koja daju nadu u budućnost.
Kazao je i da je pruga na novom mostu projektovana za brzine voza do 160 kilometara na sat, „tačno onoliko koliko treba da požurimo da bismo stigli na odredište“.
Zahvalio se i predstavnicima Kine i Rusije sa kojima se gradi brza cesta od Beograda ka Subotici, rekavši da se i u ovom poslu ogleda politika Srbije danas – ide se ka Evropskoj uniji, ali se ne odriče svojih prijatelja i poštuje ih.
„Tamo ka Evropi sa kojom smo i ovim mostom gradeći ga zajedno, premostili smo jednu veliku istorijsku razliku i nepravdu koja nas je delila. Zato uz zahvalnost svima koji su učestvovali u finansiranju i izgradnji mosta ostaje težnja i želja da nastavimo sa mostovima. Samo tako ćemo sebi i drugima biti bliži, jasniji i znaćemo gde tačno idemo i putujemo“, naglasio je Vučić.
Napomenuo je da se iz priče o Žeželjevom mostu može mnogo naučiti i izvući mnoge pouke.
„Ovaj prelepi most je dokaz kako i najčvršći beton i čelik može da bude srušen kada se udruže loše politike. Obe, i njihova i naša. Takođe, ovaj most je dokaz da zlo i nesreća mogu da budu prevaziđeni vrednim radom, ozbiljnošću i odgovornošću i dobrim politikama. I našom i njihovom“, zaključio je Vučić.
Žeželjev most, izgrađen od prenapregnutog betona, sa dva velika luka, delo projektanta Branka Žeželja. Izgrađen je 1961. godine, a srušen je aprila 1999. godine tokom NATO bombardovanja. Pre toga, gađan je 12 puta. On je treći i poslednji most preko Dunava u Novom Sadu koji je srušen aprila 1999. godine, nakon čega je obustavljen kompletan drumski saobraćaj sa sremskom stranom grada.
Do izgradnje novog Žeželjevog mosta, železnički saobraćaj se od sredine 2000. godine odvijao preko privremenog mosta izgrađenog nekoliko stotina metara uzvodno od sadašnjem mosta. On će biti demontiran, a rok za njegovo uklanjanje je tri meseca. Projektant novog mosta je Aleksandar Bojović, a izgradio ga je špansko-italijanski konzorcijum „Azvi-Taddei“.
