Koji je institucionalni odgovor države BiH na prirodne nesreće i ljudske tragedije u zemlji i izvan nje? Zašto Vijeće ministara brže i efikasnije ne reaguje? Kako skratiti procedure i osigurati političku volju za reformu sistema zaštite i spašavanja u BiH? Koliko u politikama i procedurama vrijedi ljudski zivot? U emisiji Plenum gosti su bili stručnjak iz oblasti sigurnosti Ahmed Kico i dekan Fakulteta sigurnosnih nauka u Banjoj Luci Predrag Ćeranić.
“Oko jedinstvenog evropskog broja za hitne slučajeve 112 mislim da su napravljene određene studije, magistarski i doktorski radovi koji, zapravo, pokazuju da zaista u BiH nema političke volje da se uspostavi taj broj”, istakao je Kico te nastavio: “Ja sam se prenerazio kada sam ovih dana čitao lakonske zdravorazumske odgovore – pa, nije se ništa dogodilo, svi smo mi živi i zdravi, ne trebamo žuriti oko toga. Nije problem da se nešto dogodilo, nego da se ne dogodi. Ili da se može adekvatno dogovoriti. Tako da ja mislim da je to prvenstveno političko pitanje, da ne kažem u istom nivou i sigurnosno pitanje. Ako vi nemate taj broj, niste funkcionalni sa EU, sa drugim zemljama koje imaju taj broj, a nisu članice EU-a”.
Naglašava da tim brojem dolazimo u poziciju da smo dio zemalja koje su spremne da promptno šalju informacije.
“Informacija je jako važna, koja je konkretna pomoć, a ne samo materijalno-tehničko sredstvo. Ja mislim da ponovo i entitetske civilne zaštite i vlade entiteta i Brčko distrikta, zajedno sa VIjećem ministara moraju ponovo proći kroz sve materijale pa reći ovaj dio je koristan, možemo to poboljšati, ovaj dio čak možemo izostaviti. Ali mi moramo i trebamo da imamo taj jedinstven broj. Ne samo da se prenesu nadležnosti itd. Konačno, imaju neke nadležnosti koje se ne moraju prenositi, koje se uspostavljaju i na nivoe entiteta i na nivou države BiH. Dakle, ništa se ne prenosi, ništa se ne ukida, nego se uspostavljaju mehanizmi koji omogućavaju normalno funkcioniranje svake države. Trebamo razbiti mit da se prenose nadležnosti – ne, uspostavljaju se funkcionalne nadležnosti. Ne pristajem da zdravorazumski odgovori iz nekih malih pobuda mogu zaustaviti ovo”, ističe Kico.
Ćeranić navodi da je prenos nadležnosti često izgovor: “To je sasvim druga tema. Znamo da smo i oko Dejtonskog sporazuma podijeljeni iako slovo Dejtonskog sporazuma pruža jedan komotan okvir svim narodima BiH da funkcionišu. Međutim, on je prevashodno urušavan. Život nameće pravila. Uvjeren sam – da je domaćin uputio spasilačke timove iz Federacije i RS-a da spašavaju iz jedne ruševine zajedno, ne bi dijelili parcele nego bi zajedno spašavali ono što je najvažnije, a to je ljudski život. Tako je i u ovoj našoj sumornoj realnosti u BiH koja nije baš funkcionalna država jer smo mi podijeljeno društvo. Naša realnost je da funkcioniše i sa dva različita broja i sa dva ministarstva unutrašnjih poslova. Krizne situacije pokazuju manjkavosti”.
Visoko.ba/federalna.ba
(Visoko.co.ba)
