Proslavu neustavnog dana bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska u Istočnom Sarajevu možemo posmatrati na nekoliko nivoa – na historijskom, političkom i sigurnosnom nivou, kazao je Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Srebrenica-Potočari.
“Ja sam na tu manifestaciju gledao isključivo kao na sigurnosni problem, jer se tu okupilo najmanje nekoliko stotina ljudi koji su krajnji desničari, povezani s paravojnim formacijama, s nekakvim ekstremnim desničarskim, pravoslavnim, proruskim organizacijama, koje u najgorem slučaju imaju tu neku rusku afilijaciju, dio su nekog fronta ruskog utjecaja u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori”, kaže Suljagić.
Ističe kako su to ljudi koji su skloni nasilju ili imaju veze s ljudima sklonim nasilju, ljudima čije kolege i prijatelji trenutno pucaju na ukrajinske gradove i ukrajinske civile. Ti ljudi su se okupili tik izvan Sarajeva, u kojem su smještene sve strane ambasade, sve naše institucije, u kojem živi 400.000 ljudi.
“Kao građanin, doživio sam to kao sigurnosnu prijetnju, što je normalna stvar kada vam se okupljaju ‘Noćni vukovi’ i vagnerovci. Tik pod prozorom Američke ambasade u Sarajevu je jučer bilo ljudi koji sigurno imaju veze s Wagnerom. I ono čega sam se u tom smislu najviše plašio je bila neka ‘false flag’ operacija s ciljem da se naudi interesima Bosne i Hercegovine”, naglasio je Suljagić.
Kada je u pitanju historijski nivo, odnosno okolnosti u vezi s 9. januarom 1992. godine, odluka o formiranju takozvane Republike srpskog naroda u Bosni i Hercegovini nije donesena u Sarajevu i nije donesena u Bosni i Hercegovini, ona je u Holiday Innu tada samo usvojena aklamacijom, objašnjava Suljagić.
“Odluka je donesena 6. januara u Beogradu za stolom za kojim su sjedili: Slobodan Milošević, Borisav Jović, Jovica Stanišić, Milenko Kreća, Smilja Avramov, Vladislav Jovanović, Nikola Koljević, Momčilo Krajišnik, Radovan Karadžić i izjasni profesor Lukić. To su ljudi koji su se našli 6. januara 1992. u Beogradu i donijeli odluku da se pokrenu mehanizmi nezakonite secesije od Bosne i Hercegovine. Mi to danas znamo zato što su i tada postojali ljudi koji su čuvali Bosnu i Hercegovinu i njen suverenitet. Tadašnja Služba državne bezbjednosti je snimila sve te telefonske razgovore među njima, jer jako mnogo toga je dogovarano telefonom. Nije u toj odluci bilo apsolutno ništa autentično, nikakav to nije bio autentični glas bosanskih Srba ili odgovor na nekakvu autentičnu prijetnju. To je bio plan sklopljen u jednoj državi da se napadne druga država, da se uništi nesrpski dio stanovništva te države i da se komad njene teritorije pripoji drugoj državi”, istakao je Suljagić gostujući u Rezimeu Federalne televizije.
Visoko.ba/federalna.ba
(Visoko.co.ba)
